Концесивни конектори though и however у писању на енглеском језику код изворних и неизворних говорника

У раду се бавимо употребама концесивних конектора though и however у писању на енглеском језику као страном код србофоних говорника. Користећи методологију контрастивне анализе међујезика, употребе два концесивна конектора у неизворном корпусу упоредили смо са употребама у два референтна изворна кор...

Full description

Bibliographic Details
Main Author: Jelena M. Marković
Format: Article
Language:deu
Published: University of Banja Luka, Faculty of Philology 2020-06-01
Series:Filolog
Subjects:
Online Access:https://filolog.rs.ba/index.php?journal=filolog&page=article&op=view&path%5B%5D=379&path%5B%5D=pdf
Description
Summary:У раду се бавимо употребама концесивних конектора though и however у писању на енглеском језику као страном код србофоних говорника. Користећи методологију контрастивне анализе међујезика, употребе два концесивна конектора у неизворном корпусу упоредили смо са употребама у два референтна изворна корпуса, усмеравајући се на учесталост конектора, позицију на којој се најчешће користе, те функционалну оправданост у дискурсу. Резултати истраживања показују да неизворни говорници лексему though не користе као конектор (већ готово увек као везник), док је изворни говорници сваки други или трећи пут користе у функцији логичког конектора. Са друге стране, лексему however и неизворни и изворни говорници готово увек користе као логички конектор, али уз знатно различита дискурсна обележја позиционирања и функционалне оправданости. Закључујемо да је коришћење логичких конектора though и however код србофоних говорника енглеског знатно различито по својим особеностима у поређењу са изворним корпусима, што је и очекивано. Ипак, уочене су и сличности код неизворних и изворних говорника, и то у употребама које нису усклађене са прескриптивним граматичким правилима (посебно код конектора however), што додатно потврђује да је њихово усвајање веома захтеван процес.
ISSN:1986-5864
2233-1158