Експлицитни и имплицитни глас аутора у реторичкој структури апстраката на енглеском и српском језику
Овај рад има за циљ да испита улогу језичког, дисциплинарног и културолошког контекста у формирању карактеристика апстраката научних радова из машинских и друштвених наука на енглеском и српском језику. Лексичко-граматичке особине се анализирају поређењем употребе личних и безличних структура и њи...
Main Author: | |
---|---|
Format: | Article |
Language: | deu |
Published: |
University of Banja Luka, Faculty of Philology
2018-12-01
|
Series: | Filolog |
Subjects: | |
Online Access: | https://filolog.rs.ba/index.php?journal=filolog&page=article&op=view&path%5B%5D=268&path%5B%5D=pdf |
Summary: | Овај рад има за циљ да испита улогу језичког, дисциплинарног и културолошког контекста у формирању карактеристика апстраката научних радова из машинских и друштвених наука на енглеском и српском језику. Лексичко-граматичке особине се анализирају поређењем употребе личних и безличних структура и њихове дистрибуције у оквиру реторичких макроструктура (Swales 2005). Све апстракте у корпусу у великој мјери одликује безличност, која је најизраженија у техничким апстрактима, у којима преовладава пасив и уопште нема личних замјеница које упућују на аутора. Стога резултати рада потврђују да се стандардизована реторичка организација машинских апстраката одражава и на лексичко-граматички ниво. С друге стране, друштвени апстракти на енглеском језику обилују неаниматним агентивним структурама којима се индиректно говори о ономе што чини аутор. Наиме, оне су показатељ дисциплинарних, али и језичких, разлика чије познавање српским ауторима може бити од користи када желе писати на енглеском језику. |
---|---|
ISSN: | 1986-5864 2233-1158 |