СПОЉНА ПОЛИТИКА РУСИЈЕ ОД КРИМСКОГ РАТА ДО ПОЧЕТКА ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ (1856–1875)

<p class="Default">Еволуција спољне политике Русије после Кримског рата била је условљена како неопходношћу реформи у самој земљи тако и измењеним околностима у међународним односима. Русија је морала да ,,обезбеди предах после изгубљеног рата за спровођење унутрашњих реформи'&#...

Full description

Bibliographic Details
Main Author: Душко М. Ковачевић
Format: Article
Language:deu
Published: Faculty of Philosophy Novi Sad, Department of History 2011-12-01
Series:Истраживања
Subjects:
Online Access:http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/istr/article/view/509
id doaj-773aa763ad5748ecb203a11471b33efc
record_format Article
spelling doaj-773aa763ad5748ecb203a11471b33efc2020-11-24T20:53:07ZdeuFaculty of Philosophy Novi Sad, Department of History Истраживања0350-21120350-21122011-12-01022279308501СПОЉНА ПОЛИТИКА РУСИЈЕ ОД КРИМСКОГ РАТА ДО ПОЧЕТКА ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ (1856–1875)Душко М. Ковачевић0Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет Одсек за историју<p class="Default">Еволуција спољне политике Русије после Кримског рата била је условљена како неопходношћу реформи у самој земљи тако и измењеним околностима у међународним односима. Русија је морала да ,,обезбеди предах после изгубљеног рата за спровођење унутрашњих реформи'', али у исто време морала је да тражи и начин да изађе из ,,опасног и понижавајућег положаја” у који ју је довео Париски мировни уговор. Било је потребно да земља изађе из међународне изолације, у којој се нашла пред антируском ,,кримском коалицијом” европских држава.</p> <p class="Default">Руска дипломатија је остварење својих задатака у Европи постигла прво путем зближења са Француском, а када се то показало неуспешним, са Пруском. Први корак у зближењу са Пруском учињен је у време устанка у Пољској 1863. године, да би 1871. године, после пораза Француске, Русија искористила погодан тренутак и дипломатским средствима, уз подршку Пруске, добила измену чланова Париског уговора који су ограничавали њена права у Црном мору.</p> <p>Тај успех био је такође ,,купљен'' великом ценом, пристанком на уједињење Немачке под вођством Пруске, што је суштински изменило прилике у Европи, а самим тим и положај Русије. Поставило се после тога питања осигурање западних граница земље, настала је потреба за тражењем нових савезника ради обезбеђења позиције земље у међународним односима. Прво је нађен излаз у зближавању са Немачком и Аустроугарском, у форми Савеза три цара. Али, тај „консултативни пакт“ конзервативних држава показао се недовољно постојаним, због противречности интереса његових чланица у Европи и на Балкану.</p>http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/istr/article/view/509Русија, Француска, Пруска, Париски конгрес, пољски устанак, крај неутралности Црног мора, Савез три цара
collection DOAJ
language deu
format Article
sources DOAJ
author Душко М. Ковачевић
spellingShingle Душко М. Ковачевић
СПОЉНА ПОЛИТИКА РУСИЈЕ ОД КРИМСКОГ РАТА ДО ПОЧЕТКА ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ (1856–1875)
Истраживања
Русија, Француска, Пруска, Париски конгрес, пољски устанак, крај неутралности Црног мора, Савез три цара
author_facet Душко М. Ковачевић
author_sort Душко М. Ковачевић
title СПОЉНА ПОЛИТИКА РУСИЈЕ ОД КРИМСКОГ РАТА ДО ПОЧЕТКА ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ (1856–1875)
title_short СПОЉНА ПОЛИТИКА РУСИЈЕ ОД КРИМСКОГ РАТА ДО ПОЧЕТКА ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ (1856–1875)
title_full СПОЉНА ПОЛИТИКА РУСИЈЕ ОД КРИМСКОГ РАТА ДО ПОЧЕТКА ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ (1856–1875)
title_fullStr СПОЉНА ПОЛИТИКА РУСИЈЕ ОД КРИМСКОГ РАТА ДО ПОЧЕТКА ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ (1856–1875)
title_full_unstemmed СПОЉНА ПОЛИТИКА РУСИЈЕ ОД КРИМСКОГ РАТА ДО ПОЧЕТКА ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ (1856–1875)
title_sort спољна политика русије од кримског рата до почетка велике источне кризе (1856–1875)
publisher Faculty of Philosophy Novi Sad, Department of History
series Истраживања
issn 0350-2112
0350-2112
publishDate 2011-12-01
description <p class="Default">Еволуција спољне политике Русије после Кримског рата била је условљена како неопходношћу реформи у самој земљи тако и измењеним околностима у међународним односима. Русија је морала да ,,обезбеди предах после изгубљеног рата за спровођење унутрашњих реформи'', али у исто време морала је да тражи и начин да изађе из ,,опасног и понижавајућег положаја” у који ју је довео Париски мировни уговор. Било је потребно да земља изађе из међународне изолације, у којој се нашла пред антируском ,,кримском коалицијом” европских држава.</p> <p class="Default">Руска дипломатија је остварење својих задатака у Европи постигла прво путем зближења са Француском, а када се то показало неуспешним, са Пруском. Први корак у зближењу са Пруском учињен је у време устанка у Пољској 1863. године, да би 1871. године, после пораза Француске, Русија искористила погодан тренутак и дипломатским средствима, уз подршку Пруске, добила измену чланова Париског уговора који су ограничавали њена права у Црном мору.</p> <p>Тај успех био је такође ,,купљен'' великом ценом, пристанком на уједињење Немачке под вођством Пруске, што је суштински изменило прилике у Европи, а самим тим и положај Русије. Поставило се после тога питања осигурање западних граница земље, настала је потреба за тражењем нових савезника ради обезбеђења позиције земље у међународним односима. Прво је нађен излаз у зближавању са Немачком и Аустроугарском, у форми Савеза три цара. Али, тај „консултативни пакт“ конзервативних држава показао се недовољно постојаним, због противречности интереса његових чланица у Европи и на Балкану.</p>
topic Русија, Француска, Пруска, Париски конгрес, пољски устанак, крај неутралности Црног мора, Савез три цара
url http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/istr/article/view/509
work_keys_str_mv AT duškomkovačević spolnapolitikarusiǰeodkrimskogratadopočetkavelikeistočnekrize18561875
_version_ 1716797975670292480