СПОЉНА ПОЛИТИКА РУСИЈЕ ОД КРИМСКОГ РАТА ДО ПОЧЕТКА ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ (1856–1875)
<p class="Default">Еволуција спољне политике Русије после Кримског рата била је условљена како неопходношћу реформи у самој земљи тако и измењеним околностима у међународним односима. Русија је морала да ,,обезбеди предах после изгубљеног рата за спровођење унутрашњих реформи'...
Main Author: | |
---|---|
Format: | Article |
Language: | deu |
Published: |
Faculty of Philosophy Novi Sad, Department of History
2011-12-01
|
Series: | Истраживања |
Subjects: | |
Online Access: | http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/istr/article/view/509 |
id |
doaj-773aa763ad5748ecb203a11471b33efc |
---|---|
record_format |
Article |
spelling |
doaj-773aa763ad5748ecb203a11471b33efc2020-11-24T20:53:07ZdeuFaculty of Philosophy Novi Sad, Department of History Истраживања0350-21120350-21122011-12-01022279308501СПОЉНА ПОЛИТИКА РУСИЈЕ ОД КРИМСКОГ РАТА ДО ПОЧЕТКА ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ (1856–1875)Душко М. Ковачевић0Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет Одсек за историју<p class="Default">Еволуција спољне политике Русије после Кримског рата била је условљена како неопходношћу реформи у самој земљи тако и измењеним околностима у међународним односима. Русија је морала да ,,обезбеди предах после изгубљеног рата за спровођење унутрашњих реформи'', али у исто време морала је да тражи и начин да изађе из ,,опасног и понижавајућег положаја” у који ју је довео Париски мировни уговор. Било је потребно да земља изађе из међународне изолације, у којој се нашла пред антируском ,,кримском коалицијом” европских држава.</p> <p class="Default">Руска дипломатија је остварење својих задатака у Европи постигла прво путем зближења са Француском, а када се то показало неуспешним, са Пруском. Први корак у зближењу са Пруском учињен је у време устанка у Пољској 1863. године, да би 1871. године, после пораза Француске, Русија искористила погодан тренутак и дипломатским средствима, уз подршку Пруске, добила измену чланова Париског уговора који су ограничавали њена права у Црном мору.</p> <p>Тај успех био је такође ,,купљен'' великом ценом, пристанком на уједињење Немачке под вођством Пруске, што је суштински изменило прилике у Европи, а самим тим и положај Русије. Поставило се после тога питања осигурање западних граница земље, настала је потреба за тражењем нових савезника ради обезбеђења позиције земље у међународним односима. Прво је нађен излаз у зближавању са Немачком и Аустроугарском, у форми Савеза три цара. Али, тај „консултативни пакт“ конзервативних држава показао се недовољно постојаним, због противречности интереса његових чланица у Европи и на Балкану.</p>http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/istr/article/view/509Русија, Француска, Пруска, Париски конгрес, пољски устанак, крај неутралности Црног мора, Савез три цара |
collection |
DOAJ |
language |
deu |
format |
Article |
sources |
DOAJ |
author |
Душко М. Ковачевић |
spellingShingle |
Душко М. Ковачевић СПОЉНА ПОЛИТИКА РУСИЈЕ ОД КРИМСКОГ РАТА ДО ПОЧЕТКА ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ (1856–1875) Истраживања Русија, Француска, Пруска, Париски конгрес, пољски устанак, крај неутралности Црног мора, Савез три цара |
author_facet |
Душко М. Ковачевић |
author_sort |
Душко М. Ковачевић |
title |
СПОЉНА ПОЛИТИКА РУСИЈЕ ОД КРИМСКОГ РАТА ДО ПОЧЕТКА ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ (1856–1875) |
title_short |
СПОЉНА ПОЛИТИКА РУСИЈЕ ОД КРИМСКОГ РАТА ДО ПОЧЕТКА ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ (1856–1875) |
title_full |
СПОЉНА ПОЛИТИКА РУСИЈЕ ОД КРИМСКОГ РАТА ДО ПОЧЕТКА ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ (1856–1875) |
title_fullStr |
СПОЉНА ПОЛИТИКА РУСИЈЕ ОД КРИМСКОГ РАТА ДО ПОЧЕТКА ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ (1856–1875) |
title_full_unstemmed |
СПОЉНА ПОЛИТИКА РУСИЈЕ ОД КРИМСКОГ РАТА ДО ПОЧЕТКА ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ (1856–1875) |
title_sort |
спољна политика русије од кримског рата до почетка велике источне кризе (1856–1875) |
publisher |
Faculty of Philosophy Novi Sad, Department of History |
series |
Истраживања |
issn |
0350-2112 0350-2112 |
publishDate |
2011-12-01 |
description |
<p class="Default">Еволуција спољне политике Русије после Кримског рата била је условљена како неопходношћу реформи у самој земљи тако и измењеним околностима у међународним односима. Русија је морала да ,,обезбеди предах после изгубљеног рата за спровођење унутрашњих реформи'', али у исто време морала је да тражи и начин да изађе из ,,опасног и понижавајућег положаја” у који ју је довео Париски мировни уговор. Било је потребно да земља изађе из међународне изолације, у којој се нашла пред антируском ,,кримском коалицијом” европских држава.</p> <p class="Default">Руска дипломатија је остварење својих задатака у Европи постигла прво путем зближења са Француском, а када се то показало неуспешним, са Пруском. Први корак у зближењу са Пруском учињен је у време устанка у Пољској 1863. године, да би 1871. године, после пораза Француске, Русија искористила погодан тренутак и дипломатским средствима, уз подршку Пруске, добила измену чланова Париског уговора који су ограничавали њена права у Црном мору.</p> <p>Тај успех био је такође ,,купљен'' великом ценом, пристанком на уједињење Немачке под вођством Пруске, што је суштински изменило прилике у Европи, а самим тим и положај Русије. Поставило се после тога питања осигурање западних граница земље, настала је потреба за тражењем нових савезника ради обезбеђења позиције земље у међународним односима. Прво је нађен излаз у зближавању са Немачком и Аустроугарском, у форми Савеза три цара. Али, тај „консултативни пакт“ конзервативних држава показао се недовољно постојаним, због противречности интереса његових чланица у Европи и на Балкану.</p> |
topic |
Русија, Француска, Пруска, Париски конгрес, пољски устанак, крај неутралности Црног мора, Савез три цара |
url |
http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/istr/article/view/509 |
work_keys_str_mv |
AT duškomkovačević spolnapolitikarusiǰeodkrimskogratadopočetkavelikeistočnekrize18561875 |
_version_ |
1716797975670292480 |