| Summary: | U evropskoj teoriji ugovornog prava odskora je poznata podela pravnih sistema na otvorene i zatvorene, prema tome da li poznaju posebna pravila o jednostranoj reviziji ugovora zbog promenjenih okolnosti. Otvoreni sistemi sadrže posebna pravila koja dopuštaju pravičnu izmenu sadržine punovažnog ugovora na zahtev strane koja je pogođena promenjenim okolnostima. Nije neophodno da se druga strana saglasi s traženom izmenom. Interesi druge ugovorne strane, koja je po definiciji savesna, štite se postavljanjem uslova pod kojima pogođena strana može da optira za reviziju. Izbor pogođene strane između raskida ugovora i revizije ugovorne sadržine nije u potpunosti slobodan. Zatvoreni sistemi nemaju posebna pravila o uticaju otežanog ispunjenja odnosno promenjenih okolnosti na obaveze ugovornih strana, a ako poznaju ovaj institut, onda ugovorniku koji je pogođen promenjenim okolnostima dopuštaju samo da raskine ugovor. Pogođena strana ne može da primora drugu stranu na ostanak u ugovoru izmenjene sadržine. Srpsko pravo se po ovom kriterijumu svrstava u zatvorene pravne sisteme, jer ne dopušta izmenu ugovora na zahtev strane koja je pogođena promenjenim okolnostima, već samo na zahtev ili uz pristanak druge ugovorne strane. Ugovorni poverilac trpi veću pravnu nesigurnost ako za sudsku izmenu ugovorne sadržine nije neophodan njegov pristanak. Stoga se u ovom radu razmatra pitanje raspodele rizika promenjenih okolnosti.
|
|---|
