Вељко Петровић или усправљен човек на равници. Геоантропологија књижевне свести
У раду се истражују митологија и семантика земље у поезији и прози Вељка Петровића. Земља је у Петровићевом делу поливалентан симбол: конституише се у метафоричким низовима који национално и општељудско, историју и метафизику, лична искуства и архетипски доживљај света сажимају у конкретне слике рав...
Main Author: | |
---|---|
Format: | Article |
Language: | deu |
Published: |
University of Banja Luka, Faculty of Philology
2015-06-01
|
Series: | Filolog |
Subjects: | |
Online Access: | https://doisrpska.nub.rs/index.php/filolog/article/view/1921/1837 |
Summary: | У раду се истражују митологија и семантика земље у поезији и прози Вељка Петровића. Земља је у Петровићевом делу поливалентан симбол: конституише се у метафоричким низовима који национално и општељудско, историју и метафизику, лична искуства и архетипски доживљај света сажимају у конкретне слике равнице, завичаја, отаџбине. Лирски субјект Петровићеве поезије и приповедачка лица његове прозе утемељују се на тај начин као израз специфичне књижевне геоантропологије. Такво представљање и разумевање српског равнича ског човека и његове судбине Вељко Петровић остварује поступком укрштања симбола и слика са различитих животних равни: историјске, етногеографске, социјалне, верске, психолошке. Веродостојност и дубину ове опште уметничке визије посебно потврђује пишчев антологијски есеј „Похвала равници“. |
---|---|
ISSN: | 1986-5864 2233-1158 |