Вељко Петровић или усправљен човек на равници. Геоантропологија књижевне свести

У раду се истражују митологија и семантика земље у поезији и прози Вељка Петровића. Земља је у Петровићевом делу поливалентан симбол: конституише се у метафоричким низовима који национално и општељудско, историју и метафизику, лична искуства и архетипски доживљај света сажимају у конкретне слике рав...

Full description

Bibliographic Details
Main Author: Jovan Pejčić
Format: Article
Language:deu
Published: University of Banja Luka, Faculty of Philology 2015-06-01
Series:Filolog
Subjects:
Online Access:https://doisrpska.nub.rs/index.php/filolog/article/view/1921/1837
Description
Summary:У раду се истражују митологија и семантика земље у поезији и прози Вељка Петровића. Земља је у Петровићевом делу поливалентан симбол: конституише се у метафоричким низовима који национално и општељудско, историју и метафизику, лична искуства и архетипски доживљај света сажимају у конкретне слике равнице, завичаја, отаџбине. Лирски субјект Петровићеве поезије и приповедачка лица његове прозе утемељују се на тај начин као израз специфичне књижевне геоантропологије. Такво представљање и разумевање српског равнича ског човека и његове судбине Вељко Петровић остварује поступком укрштања симбола и слика са различитих животних равни: историјске, етногеографске, социјалне, верске, психолошке. Веродостојност и дубину ове опште уметничке визије посебно потврђује пишчев антологијски есеј „Похвала равници“.
ISSN:1986-5864
2233-1158