Музика као средство произвођења социокултурне другости
Појам „музика“ треба посматрати као синестезички концепт: утисци о њој не преносе се искључиво чулом слуха, већ и чулом вида, а њено дејство може се посматрати као интелектуално и емотивно, као однос према одсвираном или изреченом у тексту песме, али и према самој појави или наступу музичара, извођ...
Main Authors: | , |
---|---|
Format: | Article |
Language: | English |
Published: |
University of Belgrade
2018-07-01
|
Series: | Etnoantropološki Problemi |
Subjects: | |
Online Access: | https://www.eap-iea.org/index.php/eap/article/view/854 |
id |
doaj-21e47afd858a483eb3b871018d6ced15 |
---|---|
record_format |
Article |
spelling |
doaj-21e47afd858a483eb3b871018d6ced152020-11-24T20:42:53ZengUniversity of BelgradeEtnoantropološki Problemi 0353-15892334-88012018-07-0113210.21301/eap.v13i2.1Музика као средство произвођења социокултурне другостиBojan Žikić0Miloš Milenković1Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u BeograduOdeljenje za etnologiju i antropologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu Појам „музика“ треба посматрати као синестезички концепт: утисци о њој не преносе се искључиво чулом слуха, већ и чулом вида, а њено дејство може се посматрати као интелектуално и емотивно, као однос према одсвираном или изреченом у тексту песме, али и према самој појави или наступу музичара, извођењу музичког дела и томе слично. Другим речима, музиком не саобраћамо само тако што је свирамо и слушамо, већ и тако што је схватамо – у смислу културног и друштвеног феномена. Они који користе на такав начин схваћен концепт музике не морају бити ни музичари пошто се друштвено и културно разумљиве и релевантне поруке могу пренети и једноставним емитовањем одређених музичких аудио или видео записа или путем заузимања става према неком музичком делу. Музика представља медијум изражавања социокултурне другости у западној цивилизацији, барем од средњег века наовамо, али представља и начин произвођења те другости. Под произвођењем другости подразумевамо „откривене“, то јест свесне и намераване појединачне чинове употребе музике као синестезичког концепта у сврху преношења културне поруке о одређеној врсти другости у датом социокултурnom kontekсту, а која за непосредну референцу узима пошиљаоца такве поруке. Циљ нам је да представимо механизам произвођења другости на такав начин, разматрањем примера који се тичу различитих врста музичких дела (рокенрол, филмска музика, класична музика итд.), различитих врста другости (онтолошка, политичка, етничка итд.) и различитих социокултурних контекста из ближе и даље прошлости, као и из садашњости. https://www.eap-iea.org/index.php/eap/article/view/854антропологијамузикадругосткултурна комуникацијазападна цивилизација |
collection |
DOAJ |
language |
English |
format |
Article |
sources |
DOAJ |
author |
Bojan Žikić Miloš Milenković |
spellingShingle |
Bojan Žikić Miloš Milenković Музика као средство произвођења социокултурне другости Etnoantropološki Problemi антропологија музика другост културна комуникација западна цивилизација |
author_facet |
Bojan Žikić Miloš Milenković |
author_sort |
Bojan Žikić |
title |
Музика као средство произвођења социокултурне другости |
title_short |
Музика као средство произвођења социокултурне другости |
title_full |
Музика као средство произвођења социокултурне другости |
title_fullStr |
Музика као средство произвођења социокултурне другости |
title_full_unstemmed |
Музика као средство произвођења социокултурне другости |
title_sort |
музика као средство произвођења социокултурне другости |
publisher |
University of Belgrade |
series |
Etnoantropološki Problemi |
issn |
0353-1589 2334-8801 |
publishDate |
2018-07-01 |
description |
Појам „музика“ треба посматрати као синестезички концепт: утисци о њој не преносе се искључиво чулом слуха, већ и чулом вида, а њено дејство може се посматрати као интелектуално и емотивно, као однос према одсвираном или изреченом у тексту песме, али и према самој појави или наступу музичара, извођењу музичког дела и томе слично. Другим речима, музиком не саобраћамо само тако што је свирамо и слушамо, већ и тако што је схватамо – у смислу културног и друштвеног феномена. Они који користе на такав начин схваћен концепт музике не морају бити ни музичари пошто се друштвено и културно разумљиве и релевантне поруке могу пренети и једноставним емитовањем одређених музичких аудио или видео записа или путем заузимања става према неком музичком делу. Музика представља медијум изражавања социокултурне другости у западној цивилизацији, барем од средњег века наовамо, али представља и начин произвођења те другости. Под произвођењем другости подразумевамо „откривене“, то јест свесне и намераване појединачне чинове употребе музике као синестезичког концепта у сврху преношења културне поруке о одређеној врсти другости у датом социокултурnom kontekсту, а која за непосредну референцу узима пошиљаоца такве поруке. Циљ нам је да представимо механизам произвођења другости на такав начин, разматрањем примера који се тичу различитих врста музичких дела (рокенрол, филмска музика, класична музика итд.), различитих врста другости (онтолошка, политичка, етничка итд.) и различитих социокултурних контекста из ближе и даље прошлости, као и из садашњости.
|
topic |
антропологија музика другост културна комуникација западна цивилизација |
url |
https://www.eap-iea.org/index.php/eap/article/view/854 |
work_keys_str_mv |
AT bojanzikic muzikakaosredstvoproizvođenasociokulturnedrugosti AT milosmilenkovic muzikakaosredstvoproizvođenasociokulturnedrugosti |
_version_ |
1716821383019757568 |